Од када су са изворишта Кључ у експлоатацију пуштена три нова дубока бунара, вода за пиће у Пожаревцу је знатно квалитетнија, како су потврдиле анализе три компетентне институције, Завода за јавно здравље Пожаревац, Института „Милан Јовановић Батут“ из Београда и Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“.
Значајно је смањен садржај нитрата и калцијума. Степен тврдоће воде за пиће која се испоручује корисницима се са индекса 36 спустила на 15 степени, што је по важећим стандардима умерено тврда вода.
Директор Јавног комуналног предузећа „Водовод и канализација“, Александар Димитријевић каже да је за ово подручје то једна од мекших вода.
– Ми немамо никакву прераду воде, немамо фабрику и једини третман који радимо је хлорисање. Резултате смо добили за сирову воду са изворишта. Иначе, ове вредности су, када уђу у систем, још ниже. Крушевац који има фабрику воде има сличан квалитет. Вода из београдског водовода је сада тврђа од наше, наводи Димитријевић.
Укључивањем у рад нових бунара и мешањем воде са старих бунара, нитрати у сировој води се крећу између 10 милиграма по литру, што је најнижа измереена вредност, до 25 милиграма.
Димитријевић наглашава да тако ниске количине нитрата у води са изворишта нису до сада забележене у Пожаревцу. Такође, најављује да ће и четврти од дубоких бунара бити укључен у експлоатацију за десетак дана и да ће вредности тих елемената у води бити још ниже:
– Нисмо пустили у рад свих седам бунара, јер за то није било потребе. Нећемо да их експлоатишемо, јер имамо старе бунаре који су доведени у оптималан систем рада. Убудуће ћемо да их користимо према потребама потрошача, тако да им обезбеђујемо довољне количине воде и зато нисмо користили све расположиве капацитете, каже директор.
ПРОБЛЕМИ СА СТАРИМ ПРИКЉУЧЦИМА И ПРИТИСКОМ
Током последња три месеца, што је и карактеристично за овај период године, потрошња воде је била висока. Пожаревац је на дневном нивоу трошио од 24 до 26 хиљада кубика, односно, између 280 и 300 литара у секунди.
Највише застоја у водоснабдевању је било у августу, у другој и трећој висинској зони. Прекиди углавном нису трајали дуже од пола сата, али је то проблем који мора да се решава, каже директор Александар Димитријевић и најављује израду студије како би се комплетно сагледала ситиуација:
– Проблем је у рецидивима прошлости, јер се мрежа у Пожаревцу ширила неплански. Има доста дивљих прикључака. У вишим деловима града биле су викендице, док се сада ту живи и потрошња је много већа. Уз неадекватне промере цеви, притисак у мрежи је неуједначен на градском брду и креће се од 1,5 до чак 8,5 бара. То доводи до пуцања у мрежи, тако да наше дежурне екипе имају пуно посла и морамо стално да реагујемо.
Други проблем пожаревачког градског водовода су стари прикључци на мрежу. Приликом замене старих цевовода није истовремено рађена замена прикључака тако да се и ту често дешавају кварови и изливање воде.
Д. Деурић