2019-06-18T19:15:29+00:00 18. јуна 2019, 16:13|

Са неизвесношћу чекају прве откосе

У организацији Земљорадничке задруге „Куљанска“ и Новосадског института за ратарство и повртарство одржана је друга по реду манифестација „Дан поља стрних жита новосадских сорти“ у Кули. Пољопривредни произвођачи из Општине Мало Црниће били су у прилици да директно на терену виде оно што нуди ова реномирана селекциона кућа, али и да добију конкретне одговоре од пољопривредних стручњака.

            Директор Земљорадничке задруге „Куљанска“ Богољуб Јевтић наглашава да овакве манифестације за примарни циљ имају да помогну произвођачима да лакше одлуче о одабиру семена и технологија које ће им омогућити веће приносе. Овом приликом пољопривредници су обишли демооглед  на коме се налази 7 новосадских сорти пшенице,  чија се производња одвија у истим агроеколошким и агротехничким условима. После жетве резултати приноса биће доступни, тако да ће најприносније сорте бити препоручене за увођење у производњу на пољопривредним газдинствима.

            -Демооглед је посејан на земљишту типа смонице, а предусев је био кукуруз. Основно ђубрење је обављено са 250 килограма по хектару НПК хранива (16:16:16) и с обзиром да је прошле јесени био изузетно велики дефицит влаге у земљишту, одрађена је редукована обрада тањирањем. Сетва је обављена 25. октобра и ницање се десило крајем децембра. За прихрану је у два наврата коришћен КАН у укупној количини од 350 килограма по хектару. Заштита од корова је одрађена уз помоћ прапарата „Секатор“, док је за сузбијање болести коришћена „Опера Макс“, рекао је Јевтић.

Др Радивоје Јевтић, Богољуб Јевтић, др Новица Младенов

            Руководилац Одељења за стрна жита у Новосадском институту др Радивоје Јевтић је истакао да су препознатљиве одлике новосадских сорти стрних жита висок принос и одличан технолошки квалитет зрна, стабилност и адаптабилност у различитим  агроеколопшким условима. Представљајући своје сараднике, др Радивоје Јевтић је нагласио да на Институту постоје два програма оплемењивања пшенице и трећи програм који се односи на оплемењивање јечма, овса, ражи и алтернативних стрних жита.

            Према речима оплемењивача др Новице Младенова, у овој производној години када су у питању стрна жита било је доста проблема, почев од јесење сетве када је било изузетно суво, тешко за обраду, преко зиме са мало падавина што је проузроковало почетак ницања тек крајем јануара. Други проблем је био тај, што се сушни период наставио и у пролеће, праћен високим температурама до краја априла. Тек у мају дошло је до великих падавина које су се делом наставиле и у јуну. Сушни период је условио да један део зрна у земљишту пропадне, услови за бокорење су били јако неповољни, тако да сада генерално имамо ређе усеве са недовољним бројем класова.

-Велике кише у мају, које су настављене и у јуну, у великој мери су омеле произвођаче да адекватно ураде заштиту од Фузаријума. Такође, због обилних падавина и ређих усева имамо ситуацију да корови практично избијају из пшенице што ће свакако отежати предстојећу жетву. Када све узмемо у обир не можемо очекивати високе приносе, али се надамо да ће технолошки квалитет зрна бити задовољавајући. Последњих   неколико дана имали смо изузетно високе температуре, што је исто тако неповољно у овој фази за пшеницу, тако да су све то недаће које су пратиле овогодишњу производњу и које ће се сигурно одразити и на укупан род. По тренутном стању усева почетак жетве у Србији можемо очекивати око 1. јула, а принос ће највероватније бити око 4 тоне по хектару, што је испод петогодишњег просека. У овом огледу су представљене неке најновије новосадске сорте које сматрамо да могу имати значаја за овај рејон. Поред већ добро познатих сорти „НС 40С“, „Симониде“, „Звездане“, издвојио бих нашу најновију сорту „Обала“ и „Илина“ од којих доста очекујемо. Свакако поменуо бих и сорту „Мила“ која је врло отпорна на најважније болести које се код нас јављају. У овом огледу заступљене су и сорте „Влајна“, „Јаворка“ и „Футура“. Све њих карактерише добра адаптабилност, односно прилагодљивост различитим условима производње. Већина од њих има нешто мању сетвену норму, око 220 килограма семена по хектару, што свакако утиче на економичнију производњу, закључио је др Младенов.

                                                                                                          Д.Динић