2018-03-08T12:17:58+00:00 08. марта 2018, 11:26|

В Р Е М Е П Л О В

  Недељник „Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.


  1. март 1891.

 У Пожаревцу је рођен је Александар Д. Ђурић, адвокат и писац. Као писац и новинар писао је ратне дневнике и објављивао их у ,,Политици“, ,,Пожаревачком грађанину“ и другим листовима. Као члан Удружења књижевника написао је ,,Страшне године“ (1935), ,,Без отаџбине“ (1936), ,,Девестодванајста“ (1940) и друге. Александар је, иначе, рођен у Пожаревцу где је завршио основну школу и гимназију, а правни факултет у Београду. Учесник је ратова од 1912 до 1918.


                                               

                  Да се кирија црквених дућана уступи школама

  1. март 1841.

              Пожаревачка општина упутила је молбу црквеним властима да јој се уступе кирије од црквених дућана за приходе школе, јер како сматрају већи борј тих дућана припадао је општини за школски приход. Приход је тада износио 12.354 гроша и 20 талира.


                          Г-ђа Крсмановићка као змија девојка

  1. март 1914.

У просторијама пивнице ,,Берза“ у Пожаревцу, позоришна дружина ,,Стерија“ под управом Драг. Крсмановића почела је да игра своје представе. Прва је била ,,Змија девојка“, комедија у 4 чина, писца В. Ришкова. Улогу Змије девојке играла је г-ђа Крсмановићка, а старог и заљубљеног деду Вортолина играо је г. Савић који је уједно био и редитељ ове представе.


Болница из Пожаревца пресељена у Велико  Градиште                                                                            

  1. март 1832.

               Извршено је привремено пресељење болнице из Пожаревца у Велико Градиште, док се не направи и уреди нова болница у Пожаревцу.


                     Одлазак Милене Павловић Барили

                                                                                     6.март 1945.

 У Њујорку је изненадно умрла сликарка, илустратор и песникиња, једна од наших најзначајнијих уметница, Милена Павловић Барили. Рођена је у Пожаревцу 5. новембра1909. као дете италијанског песника и композитора Бруна Барилија и мајке Пожаревљанке Данице Павловић. Милена је још у раној младости показивала заинтересованост и таленат за уметност. Сликарство је студирала у Београду и Минхену. У њеним радовима приметни су женско сетни ликови, велови, крилати младићи на штулама, антички стубови, Венере без руку, лепезе, птице, а нешто касније и симболи дискретног надреализма. Неко време живела је и радила у Шпанији, Риму, Паризу и Лондону где је и излагала. Своје последње дане провела је у Њујорку.  За живота је урадила више од 300 радова, пуно скица и цртежа. Њена дела  налазе се у Спомен галерији у Пожаревцу која носи њено име, у Народном музеју у Београду и у Риму.

Припремио Зоран Стокић