У Малом Црнићу је завршен 47. Фестивал драмских аматера села Србије, на којем су поштоваоци и љубитељи позоришне уметности били у прилици да одгледају десет представа у такмичарској конкуренцији. Разноврсност репертоара, глумачка уверљивост и маштовите редитељске замисли остале су његова препознатљива одлика. Публика се сусрела са обиљем ликова, драмских заплета и редитељским идејама, што је све обогатило и оправдало смисао, разлоге и циљ опстајања и трајања овог јединственог фестивала.
Жири који је радио у саставу Слободан Ћустић, драмски уметник и директор Београдског драмског позоришта, Лидија Вукићевић, драмска уметница из Београда и Александар Дунић, драмски уметник из Београда, донео је једногласну одлуку да прва награда за представу у целини припадне представи „Ковачи“, Баг театра из Бољеваца. Друга награда додељена је представи „Хамлет у селу Мрдуша Доња“, Аматерског позоришта из Ковина, док је треће место у овој категорији освојила представа „Приче Великог рата“ у извођењу Културног центра из Тополе. Награду за режију понео је Бора Ненић за поставку представе „Ковачи“. Награду за главну женску улогу додељена је Нади Ленђер за улогу у представи „Жене“, док је награда за главну мушку улогу отишла у руке Јанка Магловског за улогу Аце у представи „Ковачи“. Награде за епизодне улоге припале су Ђорђу Митровићу за улогу Ставре у представи „Чудо у Шаргану“, Саши Савићу за улогу Камија у представи „Буба у уху“ и Биљани Томасовић за улогу у представи „Приче Великог рата“. Награда за колективну игру додељена је Аматерском позоришту из Ковина за представу „Хамлет у селу Мрдуша Доња“, за сценографију Филипу Рајковићу за представу „Чудо у Шаргану“, за музику Фуаду Табучићу за представу „Жене“, за костим „Баг театру“ из Бољеваца за представу „Ковачи“ и сценски дизајн Вањи Вујановић за представу „Чудо у Шаргану“.
Похвале су припале Предрагу Ћирићу, Александри Вељковић Ћевап, Културном центру Топола, Жељку Варагићу, Милану Миленковићу Симићу, Владимиру Поповићу, Ољи Љубоји, Милану Марковићу, Мишелу Капларевићу и Дому културе у Сивцу. Традиционално све представе пратио је и оцењивао жири публике у саставу: Санела Савић, Никола Ивић и Зорка Стојановић. Њихова једногласна одлука је да је на 47.ФЕДРАС-у најбоља представа „Сумњиво лице“ АП „Градско позориште Јагодина“ из Јагодине, најбољи глумац Валентино Ољача за успешно остварену улогу Морисеа у представи „Идемо у лов“ у извођењу Позоришта „Миливоје Живановић“, пожаревачког Центра за културу, док је за најбољу глумицу проглашена Јелена Јанаћковић – Клеа у представи „Дај ми своју жену“ Позоришта „Бата Булић“ из Петровца на Млави.
Затварајући овогодишњу смотру, председник Општине Мало Црниће и Организационог одбора Фестивала Малиша Антонијевић је казао да је ФЕДРАС културолошко обележје овог краја, дугогодишња традиција и из године у годину броји све више учесника. Програм је поред представа био испуњен бројним пратећим манифестацијама у организацији Центра за културу и Библиотеке „Србољуб Митић“.
-Центар за културу Општине Мало Црниће на челу са директорком Бебицом Миловановић је успешно организовао још један фестивал у низу на коме нам могу позавидети и много развијенији центри од нашег. Хвала и свим пријатељима Фестивала који су несебично помогли у организацији, јер без њих, Фестивал би био далеко скромнији. Хвала верној публици, која је из вечери у вече бодрила глумце и награђивала их аплаузима. Вама глумцима, хвала што сте се током Фестивала представљали у што бољем светлу, што сте чинили сваку улогу посебном, уносећи у њу онај најбољи део вас како бисте нам што боље дочарали ликове и приче које приказујете. Задатак жирија публике није био лак, требало је проценити шта то публика истински награђује својим аплаузима, али су они у томе успевали. Захвалност дугујемо и уметничком жирију, јер је свакако било захтевно испратити велики број представа. Он је стручно и непристрасно одлучивао о победницима Фестивала, за које се надам да ће поносно носити титулу победника 47. ФЕДРАС-а. Честитам овогодишњим победницима уз поруку да наставе да негују драмски аматеризам и шире федрасовски дух. Када се спусте завесе, светла погасе и сва глума на сцени престане, немојте мислити да се тиме ФЕДРАС потпуно завршава. Он живи кроз наша срца и лепе утиске које носимо са Фестивала, а који ће нам мамити осмехе и будити ишчекивања, како бисмо жељно дочекали онај наредни, 48. по реду, закључио је Антонијевић.
Д.Динић