Наш фудбалски тренер Срећко Мишић, родом из Кучева који другу годину ради у далекој Кини, радо се одазвао позиву да говори за читаоце „Реч народа“ о фудбалу и незаобилазној теми, животу у доба короне вируса.
-Вратио сам се са осталим тренерима 10. марта. Четрнаест дана сам био у карантину. Кинези су дисциплинован народ, сузбили су вирус, веровали и слушали свог председника. Кина је богата и једна од водећих земаља у светској економији. Имају висок стандард што се одсликава на све сфере живота, па и на спорт, а посебно на фудбал, каже Мишић.
Наш тренер је шеф стручног штаба у трећелигашу LDFA, истовремено је и директор омладинске школе и истоименог клуба.
-Први уговор који је био на годину дана, одрадио сам у новембру прошле године. Одмах су ми понудили још боље услове и нови уговор на 2+1 годину који сам без колебања прихватио. Кинези су, иначе, народ који брзо учи и жељни су знања. Желе да промене свој стил играња и схватања фудбала, како би заиграли по еврпском моделу. Са омладинском школом освојио сам доста првих места на разним турнирима и руководство је то ценило, говори Мишић за кога су и сениори, попут омладинаца, били велики изазов.
-Сениорска екипа је била у четвртој лиги. Преузео сам их после четвртог кола и увео у трећу лигу.То је велики успех за клуб из Лоуди Хунана који има 1,5 милона становника и у коме живим и радим.
Тренутно се у Кини стање стабилизује, живот нормализује.
-Тако је. Отворени су ресторани и кафићи као и велики шопинг центри. Почетком априла почеће и школе да раде. Фудбалери тренирају. Кина је већ десети дан земља без иједног зараженог од корона вируса.
Очигледно, Кинези су пример како треба поступати у ванредним ситуацијама.
-Пратим стање у Европи и у нашој земљи. Треба поштовати све мере безбедности и што мање излазити из куће. Само строгим карантином може се сузбити опаки вирус. Кина је најбољи пример за то. За непуна два месеца су се вратили у нормалан живот, истиче наш саговорник који породици даје приоритет када је у питању снага да се истраје у свакој невољи, па и у време епидемије.
-У Србији сам био на одмору од 20. јануара до 10. марта када сам се вратио у Кину. У Јагодини ми је фамилија, Супруга Јелена игра професионално рукомет у овом граду. Са ЖРК Јагодином је освојила две шампионске титуле првака државе и један супер куп. Капитен је екипе која је на добром путу да по трећи пут освоји титулу првака државе.
Стабилност наше породице даје нам снагу да истрајемо и да успемо у својим намерама, свако у свом послу. Иако смо у Јагодини скоро пет година, наше Кучево, наш родни крај не заборављамо.Ћерка Ивана је завршила Педагошки факултет, удала се и и живи у Кучеву. Син Александар престао је да се бави фудбалом, а најмлађи Лука је основац у Јагодини и тренира фудбал. Договор је да по завршетку каријере Јелена дође у Кину где је чека посао рукометног тренера тако да ћемо ускоро поново бити заједно.
Без обзира на километре између Србије и Кине, фудбал у Браничеву и Поморављу је у свакодневним мислима овог Кучевљанина.
-Наши трећелигаши се држе солидно. Млади радник 1926 се мучи, али сам убеђен да ће мој комшија из Кучева и дугогодишњи пријатељ, председник Сенад Марић успети да добрим радом избори опстанак у лиги. Јагодина се консолидовала и на правом је путу да се врати на прволигашку сцену. Жалим што мој Звижд тренутно игра у зони. Сматрам да Кучевљани имају добре услове и добру инфраструктуру, па би требало да игра у Трећој лиги. Јединство из Параћина, у коме сам радио годину и по је такође у зони, а Параћин заслужује да има трећелигаша. Радостан сам због РСК-а, јер Рабровци имају квалитет и традицију, па верујем да ће остати српсколигаши. Слога 33 из Петровца на Млави игра значајну улогу у српсколигашком Западу и у том погледу је водећи клуб Браничевског округа. Све ово пратим преко друштвених мрежа.
У Србији тренутно спорт мирује, па и фудбал.
-Жао ми што је због вируса све заустављено. Спортисти и тренери су лишени кретања, тренирања и такмичења и то је веома лоше за оне који су навикли да тренирају по два пута дневно. Они паузе тешко подносе. Али ће и то проћи. Потребно је да само следимо пример Кинеза. Да будемо дисциплиновани и да верујемо стручњацима. Савети Кинеза су искрени, они нашој земљи желе све најбоље, настоје да помогну на сваки начин. То говори о пријатељству које гаје према нама. Моја порука свима у Србији је: останите код својих кућа, чувајте себе и ваше најмилије, тако ћете сачувати Србију, поручио је на крају Мишић.
Раде Сандић