Праву буру на друштвеним мрежама, али и у националним медијима подигла је једна одлука донета на последњој седници Скупштине града Пожаревца. Реч је о Одлуци о држању домаћих и егзотичних животиња. И док су поједине тачке одлуке неспорне, у смислу немогућности држања стоке и живине у ужем градском језгру, део који се тиче броја кућних љубимаца, паса и мачака дозвољених у становима, ових дана оспораван је од стране јавности, али и стручњака.
Одлука, наиме, подразумева да ће у становима моћи да се нађе само један кућни љубимац и подмладак до три месеца старости. Ни власници који имају плац мањи од пет ари неће моћи да имају више од два пса или две мачке и подмладак поменуте старости. Тек они који имају више од пет ари земљишта могу бити власници три животиње, док је на селу овај број ограничен на пет паса и пет мачака.
УСЛОВИ, А НЕ БРОЈ
Љубитељи животиња постављају питања шта са животињама које у по градској одлуци прекобројне? Многи сматрају да ће ова одлука само повећати број паса и мачака луталица.
Примедбу на предлог одлуке градоначелнику и Скупштини поднело је Удружење „Пожаревачке шапице“ које подсећа да сви подзаконски акти Србије морају бити сагласни са Уставом и законима. Ова одлука, кажу, није у складу са Законом о добробити животиња, али ни Уставом.
Јелица Милојковић, чланица Главног одбора овог удружења, позивајући се на Закон о добробити животиња и Устав Србије, каже да се градском одлуком незаконито и нерационално ограничава право грађана на број кућних љубимаца које могу држати у својим становима, двориштима и сеоским домаћинствима, без обзира на услове које имају власници тих животиња.
-Наиме, Закон о добробити животиња бројност животиња не условљава само површином простора и локацијом, већ комплетним условима који омогућавају држање животиња , одговарајућим простором за кретање и смештај, заштитом од временских неприлика, екстремних температура… Ту су и одржавање хигијене, адекватна исхрана, ветеринарска нега, обавезна вакцинација, обележавање и спречавање рођења нежељеног потомства које касније завршава напуштено на јавним површинама, што је забрањено и кажњиво поменутим законом, каже Милојковић.
Одлука је, напомиње, у нескладу и са одредбама највишег правног акта Србије, Уставом.
– Устав гарантује мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона. Како се кућни љубимци третирају као својина, право својине, стоји у Уставу, може бити одузето и ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне. Законом се може ограничити коришћење имовине, али не и позаконским актом, додаје.
Поменута одлука може се, тврде у Удружењу, оспорити и чланом 36. и чланом 21. Устава јер грађане на територији Пожаревца доводи у неравноправан положај у односу на грађане других јединица локалне самоуправе тј. доводи до појаве неједнакости пред законом. Одлуком Града Београда о држању домаћих животиња и кућних љубимаца, пореди Милојковић, није ограничен број животиња које физичко и правно лице може држати у дворишту или другој стамбеној просторији.
-Из свега надевеног произилази да локалне самоуправе немају право ограничавања броја животиња, већ у складу са посебним прописима могу налагати услове за држање који би свели број животиња на разумну меру, уз поштовање права околине у смислу хигијенских и безбедносних услова, што је регулисано посебним прописима односно Законом о ветеринарству, Законом о јавном реду и миру, Законом о комуналним делатностима, Законом о облигационим односима и другим, закључује Милојковић.
СТРЕС ЗА ВЛАСНИКЕ, АЛИ И ЖИВОТИЊЕ
Осим са правног аспекта Одлука се сагледава и са етичког становишта. Др Стеван Станојевић из Ветеринарске ординације “Вива вет” у Пожаревцу каже да је ово питање које се мора решавати системски, а не на пречац, те да број животиња никако не одражава начин на који власници брину о њима.
-Власничка одговорност је индивидуална. Многи Пожаревљани имају по неколико кућних љубимаца и о њима брину како треба. Битно је да су животиње вакцинисане, чиповане, те да се на адекватан начин власници старају о исхрани и хигијенским потребама.
Недавно донета одлука оставља упитним добробит животиња, јер према мишљењу стручњака евентуално одвајање животиње од власника никако није пожељно.
-Одвајањем животиње од власника оне доживљавају стрес који се може поредити са оним који доживе изласком из легла, одвајањем од мајке. Питање је шта са власницима који, чак и да желе или су приморани, не могу наћи породицу у којој би животиња била збринута. Ту се дотичемо питања адекватног смештаја за све ове животиње којих је много, а који би град требало да поседује, каже др Станојевић који сматра да је оваква одлука тешко одржива и спроводива у пракси.
Р.Н.