Др Миомир Кораћ, директор Археолошког института Београд објавио је после вишедеценијског истраживања крајем 2020. године монографију о римском граду – локалитету Виминацијум чији се остаци налазе испод земље у близини села Стари Костолац и Дрмно. Назив монографије је „Виминацијум град и легијски војни логор“ и издата је на енглеском језику. Прате је резимеа на немачком, француском, италијанском, шпанском и наравно, српском језику. Аутор књиге проф. др Миомир Кораћ је и дугогодишњи руководилац истраживања на локалитету Виминацијум и директор истоименог Aрхеолошког парка.
Посебност и значај Виминацијума као археолошког локалитета огледа се у томе да је под земљом био сакривен и заштићен скоро два миленијума. У последњих 300 година, колико истраживања трају, откривено је мање од пет процената некадашњег главног града римске провинције Горња Мезија у коме је живело близу 40 000 становника. Изнад Виминацијума никад није никло ново људско насеље што га чини отвореним за истраживање.
АРХЕОЛОГИЈА РЕКОНСТРУИШЕ ПРОШЛОСТ
Монографија о Виминацијуму, главном граду и великом војном логору, намењена је историчарима и археолозима, светским и домаћим научним институцијама, али и јавности. Открића по којима је Виминацијум постао светски познат, довела су га на прелиминарну листу Унескове светске баштине. Аутор тек изашле монографије, професор др Миомир Кораћ сматра да ће овај археолошки локалитет за пола века бити међу најзначајнијим на свету:
-Виминацијум неће бити чувен по очуваности својих зидова, јер по свету има далеко очуванијих археолошких локалитета који свакога фасцинирају својим изгледом, већ по подацима које ће нам дати. Археологија све више постаје наука која реконструише нешто. Ви сад тражите ту нешто што води до нивоа метафизике. Зашто је тај предмет ту, коју намену је имао, шта је неко мислио користећи га, наводи професор Кораћ и додаје:
– Налази хришћана на Виминацијуму су обогатили сазнања о овом локалитету. Показало се да су се хришћански и пагански гробови налазили једни поред других. То значи да ако су у смрти заједно, сигурно је да су и у животу живели једни поред других и то нас учи да живимо са својим суседима и у сагласју са њима.
На локалитету Виминацијум током прошле године објављено је неколико нових значајних археолошких открића. Између осталих, римски главни војни штаб Седме Клаудијеве легије, агностички гробови који показују да су на овом простору живели припадници ове блискоисточне секте… Једно од великих открића су и бродови који су Дунавом пловили пре 2000 година.
Археолошки локалитети требало би да буду заштићени од девастације и крађе, сматра др Миомир Кораћ и каже да је важно да археолози одраде свој посао и представе их јавности. Монографија „Виминацијум град и легијски војни логор“ је управо то, истраживање и чување прошлости од заборава.