2017-12-31T09:59:51+00:00 31. децембра 2017, 9:59|

У сусрет обележавању три века Пожаревачког мира

Година на измаку у Народном музеју у Пожаревцу пре свега била је посвећена превазилажењу финасијских проблема насталих након судских пресуда и заосталих дугова, који нису били мали и озбиљно су оптерећивали рад и редовно пословање. Како је Народни музеј буџетска установа проблеми су превазиђени уз пуну помоћ Града Пожаревца, каже директор Музеја др Гордан Бојковић .

-Ипак, успели смо да одржимо редовне активности и да у неким сегментима проширимо сарадњу са другим музејима на територији Браничевског округа будући да је ово подручни музеј. Сарадња је на институционалном нивоу поново успостављена и са Археолошким парком Виминацијум, добра је и са Парком „Голубачка тврђава“, пуно се учинило и на оснивању Музеја у Жагубици. Успели смо да упркос финансијским тешкоћама задржимо основне правце музеолошке делатности, наставимо стручни рад на започетим пројектима као што су археолошка истраживања Браничева и Рамске тврђаве и на два велика етнолошка пројекта у очувању нематеријалног културног наслеђа које води Даница Ђокић, музејски саветник.

 Пројекат „Мултикултурални аспект обредне праксе у Североисточној и Источној Србији на примеру ритуала везаних за воду и ватру“ је одобрило Министарство културе и информисања Републике Србије које га и финансира. Други је пројекат „Етно – култура Млаве“, реализује се уз финансијску помоћ Града Пожаревца у трајању од пет година, а истраживања културне и историјске баштине обухвата подручје слива реке Млаве и рубних области Хомоља, Стига, Пожаревачког Поморавља, Звижда и Браничева.

             Када су у питању активности у наредној години, осим редовних музеолошких послова везаних за истраживање, очување и презентацију историјских вредности, Народни музеј у Пожаревцу се припрема и за обележавање великог историјског догађаја који се пре три века одиграо на овом тлу. Др Гордан Бојковић тим поводом каже:

             -Најважнији догађај који нас чека у 2018. години је обележавање 300 година од потписивања Пожаревачког мира. Реч је о важном догађају у европским оквирима који нам може послужити да промовишемо како нашу установу тако и Град Пожаревац далеко ван граница земље. Манифестација сама по себи превазилази оквире Музеја, па се ради у сарадњи са Градом и сигурни смо да ћемо се представити на најбољи могући начин.

             Осим обележавања тристагодишњице Пожаревачког мира, Народни музеј планира и да приступи сређивању Тодића виле у Старом Костолцу на локалитету средњевековног  Браничева да би се заштитила од даљег пропадања и обезбедио адекватан простор за археолошку поставку предмета, који су ту пронађени, њихово чување и презентацију посетиоцима.

                                              ЦАРСКО БРАНИЧЕВО

Археолошка истраживања средњовековног Браничева на локалитету „Мали град Тодића црква“ у селу Костолцу, започета 2007. године,  представљају највећи самостални археолошки пројекат Града Пожаревца, чији је носилац Народни музеј.

На самом почетку истраживања потврђени су остаци средњовековног Браничева које је током друге половине XI, а посебно у XII. веку, имало кључну улогу у одбрани византијске границе од Мађара, било као директно поприште или пак, као војна база за походе  на угарски Храм, Београд, Земун и Срем.

Историјска збивања у контексту византијско – мађарских сукоба око Браничева и његове транзитне улоге током крсташких похода, захтевали су непосредно присуство владара Јована II и Манојла I Комнина у Браничеву, где се према изворима налазио њихов ратни логор. Резултати истраживања Браничева наишли су на изузетно интересовање стручне јавности о чему вођа и руководилац пројекта, археолог Народног музеја Драгана Спасић Ђурић каже:

-Крајем децембра археолошка истраживања Браничева у жижи су европске и светске јавности,  што се поклапа са публиковањем два изузетно ретка гвоздена шлема која су откривена у великом објекту који се према својим димензијама издваја од типичних средњовековних објеката XI и XII века. Његово истраживање је трајало од  2008. до  2012. године, а због нађених изузетно луксузних предмета и покућства, још тада је прелиминарно изнета претпоставка да је реч о објекту специјалне намене. Након дуге конзервације шлемова и других предмета, а посебно анализа литературе и историјских извора,  научној јавности смо представили аргументе и за велико археолошко откриће, полуспратни правоугаони објекат  дужине 20  и ширине 7,5 метара, који је срушен  у пожару крајем XII века са тврдњом да представља командни царски логор Јована II и Манојла I Комнина. Власници шлемова су очигледно били високопозиционирани у структурама блиских цару, могуће је да су били припадници  личног царевог обезбеђења, а шлемови дају снажну војну димензију објекту.

Царски ратни логор као командни центар у Браничеву, подразумевао је присуство византијског војног естаблишмента, функционере администрације као и припаднике личне царске пратње и обезбеђења, што је осим војних, захтевало и одређене резиденцијалне услове.

                 ПУРПУРНО СТАКЛО ДОКАЗ ЦАРСКОГ ПРИСУСТВА

На основу позиције, архитектонских карактеристика и значајне акумулације богатства у виду бројног и скупоценог посуђа и других предмета, истражени објекат испуњава све услове за ту функцију. Најснажнији показатељи су изузетно скупоцене керамичке и стаклене посуде  настале у највећим радионичким центрима Сирије, Египта  и Кине, што откриће из Браничева чини јединственим у свету:

-Пурпурна боја стаклених посуда  индикатор је царског достојанства и посебности, а осим практичне функције  на царској трпези,  најважнија је њихова статусна улога,  као симбола  царске снаге и моћи. Због њиховог изузетног значаја, Народни музеј је укључен у међународни истраживачки пројекат лондонског Универзитета Glass from Byzantium to Baghdad“, на челу са професором Тило Рехреном, каже Драгана Спасић Ђурић.

Tоком новембра стаклене посуде из Браничева представљене су на светском симпозијуму у Преславу у Бугарској, а због шлемова из Браничева, Народни  музеј  је почетком новембра посетио  и Рафаеле Д’Амато,  светски ауторитет за војну археологију. Са њим је договорена нова презентација у Пољској, потврдила је за „Реч народа“ Драгана Спасић Ђурић.

Паралелно са презентацијом Браничева, веома су динамичне активности на обради  ништа мање значајних резултата истраживања из 2016. и 2017. године откривених археометалуршких налаза. Интердисциплинарне анализе рађене на Рударском институту у Бору и  Машинском факултету у Београду показују металуршку делатност, чак и обојених метала, што свакако привлачи пажњу шире научне јавности.

Генерално, велика открића из Браничева на најбољи начин илуструју како је успостављана византијска власт, односно процес трансформације  војних утврђења у градске центре.

Наставак пројекта истраживања Браничево  обећава много, јер се планира археолошко ископавање  градског језгра на „ Великом граду“  где је био центар  царске административне управе.