2019-02-11T12:40:03+00:00 11. фебруара 2019, 12:40|

Владимир Савић – чувар мирне мреже

Ласкаво признање најбољег спортисте сениора за 2018. годину у традиционалној акцији медијске куће „Реч народа“ и Спортског савеза Града Пожаревца „Спортиста и екипа године“ припало је и Владимиру Савићу, голману  Фудбалског клуба „Млади радник 1926“. Како је наведено у образложењу жирија,  са своје 22 године одиграо је преко 130 утакмица за свој клуб,  а у сезони 2018/2019. у избору редакције новина „Спортски журнал“ изабран је за најбољег голмана Српске лиге – Запад. У полусезони 2018/2019. на 15 утакмица примио је само пет голова и изабран за најбољег голмана све четири српске лиге-такође у избору Спортског журнала. Рад, труд и упорност донели су овом младом човеку не само поменута признања, већ и подстрек да уз још више елана настави стазом коју је утабао, а имајући виду да је каријера тек пред њим,  Савићев таленат може да отвори и европска фудбалска врата.

Владимир је рођен марта 1996. године у Пожаревцу, а уз оца Дејана, мајку Данијелу и брата Николу, одрастао је у Клењу крај Голупца где је похађао Основну школу „Жика Поповић“. По завршеној основној, уписао је и завршио Политехничку школу у Пожаревцу. За фудбалском лоптом је потрчао, како каже, „безмало од када је проходао“, док је спорт у коме ниже успехе почео да тренира већ у својој шестој години.

– Годину дана пред полазак у први разред основне школе отац ме је одвео на први тренинг у Школу фудбала „Пинкум“ у Великом Градишту и тако је све почело. Одувек ме је привлачило место голмана,  никада нисам размишљао о другој позицији. Од првог дана отац Дејан ми је био велика подршка и саветовао ме је да ни у тешким тенуцима не одустанем, док су и остали чланови моје породице здушно уз мене и бодре ме на путу којим сам кренуо. Голмански узор ми је Шпанац Икер Касиљас  трећи голман који је, након Ђанпјера Комбија 1934. и Дина Зофа 1982. године, као капитен, подигао пехар намењен победнику Светског првенства.

Вредно је поменути да си као омладинац чак пет година провео у „Црвеној звезди“.

– Тако је. У омладинском узрасту провео сам пет година у „Црвеној звезди“  док сам као сениор стандардно бранио искључиво боје првог тима пожаревачког „Младог радника 1926“ у коме сам остварио преко сто тридесет утакмица, помиње Владимир Савић и додаје:

  – У овом прелазном року имао сам чак две озбиљне понуде из Прве фудбалске лиге Србије, али сам се са управом клуба „Млади радник“ договорио да останем до лета. Током протекле сезоне позван сам у Аматерску репрезантацију Западне Србије и био сам на окупљању фудбалера на Златибору, што је изузетна част.

Уз место голмана ти обављаш још једну функцију.

– Да. Заменик сам капитена Клуба Уроша Петковића, сјајног саиграча и лично, мог доброг друга. Сјајно се слажемо и у томе видим основ за квалитне резултате не само нас двојице, већ и читаве екипе чије боје бранимо на терену.

Какве су голманске обавезе?

– После буђења и јутарњих обавеза, тренирам два пута дневно. Наиме, ујутро имам посебан голмански тренинг, јер голмани имају голманског  ментора са којим раде независно од екипе.  Тек током поподнева тренирам са тимом, и тако сваки дан у недељи. Током фудбалске сезоне  викендом ту су редовне утакмице,  док се ових дана припремамо за наставак пролећног дела Првенства. Овај део припрема је видљиво напоран,  јер су и услови у којима се одвија отежани. Тренирајући, паралелно се боримо против ветра, снега, кише и блата, јер за разлику од других спортова, ми који играмо такозвани „велики фудбал“ читаве године смо на отвореном.  Наравно, нађе се времена и за необавезно дружење и опуштање, по неки филм и добру музику, што је блиско сваком човеку мојих година, ипак, место пред голом сопственог тима и одбрана мреже је на првом месту.

Какви су  планови након одласка из Младог радника?

– До јуна ћу остати у Младом раднику , а потом ћу почети да трагам за новом средином, надам се –у једном рангу више. Но, за сада је најбитније да се, уз своје саиграче из Младог радника  темељно и квалитетно припремим за пролећни део, да скупа оправдамо очекивања и остваримо што бољи успех.  Наравно, лично желим да мрежа коју браним остане што дуже мирна, а клупски,  да дајемо максимум од себе  и спортским противницима што више голова!

Влада Винкић