Свакодневно људи употребљавају енергију за превоз, грејање, хлађење, кување, производњу, осветљење, али и за бројне друге сврхе. Међутим, начини на који се сва та енергија користи битно утиче на нашу околину и живот.
У том смислу, важно је да ли енергију користимо на најефикаснији начин, односно, да ли коришћени апарати и технологија спадају у категорију штедљивих производа.
Сам појам енергетска ефиксност има двојако значења, једно се односи на техничке уређаје, а друго на одређене мере и понашања. За уређаје кажемо да су енергетски ефикасни ако имају висок степен корисног дејства тј. мале губитке приликом трансформације једног облика енергије у други. Циљ је свести потрошњу енергије на минимум, а не нарушити ниво комфора, већ задржати или повећати ниво удобности. Када помислимо на штедњу, углавном су прве асоцијације на одрицање, међутим, ефикасна употреба енергије, електричне, топлотне и сл, директно води повећању квалитета живота, конкурентности привреде и енергетској безбедности. Резултат повећане енергетске ефикасности су значајне уштеде у финансијском смислу, али и директан утицај на очување животне средине.
У Србији је енергетска ефикасност утврђена као приоритетна мера у оквиру Националне стратегије одрживог развоја РС још 2008. године. Након акционог, усвојен је први национални план за енергетску ефикасност 2010. године, потом други и трећи. Креиран је и регулаторни оквир који је између осталог створио услове за примену мера енергетске ефикасности у зградарству усвајањем методологије за одређивање енергетских перформанси зграда и методологије за прорачун потребне енергије за грејање у таквим објектима.
Суштина је у томе да наше куће и зграде, уколико нису енергетски ефикасне, троше веома велику количину енергије у сваком смислу, електирчне, топлотне и сл. Тако плаћамо веће рачуне, али не добијмо комфор који смо платили. Како процењују стручњаци, већина нас живи управо у таквим објектима – расипницима енергије.
Један од начина подстицаја повећања степена енергетске ефикасности је актуелни позив Министарства рударства и енергетике Републике Србије упућен градовима, општинама и градским општинама да кандидују пројекте за унапређење енергетске ефикасности и модернизацију јавног осветљења.
Рок за доставу пројеката је 12. новембар текуће године, а учешће министарства износи до 20 процената од укупне вредности пројекта, с тим да је максимална вредност по пројекту три милиона динара.
За ова средства из Буџетског фонда за унапређење енергетске ефикасности могу се кандидовати пројекти за унапређење термичког омотача и термотехничког система објеката, уградњу соларних колектора за припремање топле воде, као и модернизацију система унутрашњег осветљења зграда и јавног осветљења.
И. Радоњић
- Пројекат посвећен енергетској ефикасности „Зауставимо расипање енергије“ суфинансира Град Пожаревац.
- Ставови изнети у медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.