Марко Ђекић – матурант Пожаревачке гимназије на природно-математичком смеру. Дружељубив и скроман. Није скроман само када су у питању велика и права пријатељства, неограничена љубав и узајамно поштовање. Воли да буде окружен људима који му то пружају и да са њима проводи све слободне тренутке. Сматра да је богат јер поседује такве пријатеље и каже да се најбоље може описати кроз призму људи које има око себе.
Одувек је био знатижељан и све му је привлачило пажњу. Посматрајући свет око себе схватио је да га интересује скоро сваки сегмент који га окружује. Читајући, истражујући и прикупљајући знања из многобројних књига, енциклопедија и са сајтова успео је да рашири лепезу својих знања. Никада није престао да чита, једино су се интересовања мењала. Као гимназијалац сузио је своја интересовања на проучавање живота: микроскопског па све до психолошког аспекта проучавања живота. То му је помогло да донесе и одлуку о будућем позиву и одабрао је студије медицине. Медицину не познаје довољно и жели да је упозна више него и једну другу науку. Волео би да ради са људима, да им мами осмехе на лице, да покуша да их разуме, али исто тако би волео да постане стручњак у некој грани медицине, да усавршава своје знање и да се доказује како на нашим, тако и на светским универзитетима, интитутима и клиникама.
Марко је био полазник Истраживачке станице Петница на семинару Експерименталне биологије и хемије.
Марко учење не доживљава као обавезу и у томе је кључ успеха. Учење је његов дар, који је препознао као мали и које усавршава различитим методама и техникама. Добро познавање страних језика као и сналажење на рачунару и коришћење корисних апликација потспешиле су његов развој. Сматра да велика тајна не постоји и да се учење воли. Најрадије учи сам или са својим братом близанцем или другарима из школе.
Професорка немачког језика Елисавета Николаидис за Марка је рекла: „Аутентичност, интелект и став је нешто што поседујемо или не поседујемо! Управо тим сјајем зрачи личност Марка Ђекића, дечака пуног ентузијазма и надасве искреног осмеха, који верује у себе и у своје идеје истовремено поштујући људе око себе. Буди и остани свој Марко, током твог путовања у свет нових сазнања, снага је у твом бићу! Овде ћу утихнути, нека моје речи имају поштовања према твом делању!“
Његова свестраност огледа се и у резултатима које је остварио током гимназијских дана. Учествовао је на државном такмичењу из биологије, две године заредом на Националној географској олимпијади и на Републичким такмичењима из књижевности ученика средњих школа. Марко је током школовања био редован члан Ученичког парламента и носилац већине активности које је Ученички парламент организовао и реализовао. Марко је волонтер и промотер школе на Сајмовима образовања и Ученичких задруга. Такође, учесник је литерарних конкурса и његов највећи успех на том пољу је Републичко такмичење на конкурсу најуспешнијих писмених задатака у организацији Друштва за српски језик и књижевност Србије школске 2019/20. године када је освојио трећу републичку награду.
Професорка биологије, Бисерка Јовановић рекла је о Марку:
„Појава која плени! Реч је о човеку који веома мери своје речи. Уредан у свему, он говори мало и добро, његово казивање држи пажњу слушалаца. Речи благе а докази јаки. Када је потребно збије и по неку шалу, дајући успешно живахност разговору. Немогуће га је опонашати. Ум бритак, знања недокучива, познавање биологије задивљујуће. Мисао брза, схватања широка, слободе пун. Он има своју доброту и величину, у његово срце могу стати сви. Ко је он? Он је Марко Ђекић, матурант Пожаревачке гимназије. Најбољи ученик икада. Сада знам, због њега сам пре неколико година дошла у Пожаревачку гимназију, да као професор завршим своју професионалну каријеру.“
Попут својих вршњака и Марко ужива и изласцима и заједничким дружењима са пријатељима и рекреативно се бави пливањем и атлетиком. Неколико година био је и члан ГАНИП-а.
Маркова мајка, Вања Ђекић, описала га је као неког ко воли нежности и труди се да ствара склад у себи и око себе . То не успева увек, али битно је да има добру вољу и ентузијазам. Предусретљив је и дели своја стечена знања и искуства са својим вршњацима. У себи има енергије и воље да буде предводник што и не крије . Оно што посебно фасцинира је његова способност слушања као и невероватне ораторске способности да о свему томе касније дебатује са великим знањем и интересовањем.
Своју школу Пожаревачку гимназију сматра местом где је стекао пријатеље за цео живот, многе професоре види као узор а понеке и као вечне сапутнике, како у науци тако и у животу. Сматра и да однос према школи зависи до нас самих, и да нешто што волимо треба учинити вредним сећања. Он је баш тако школу заволео и учинио је незаборавним делом свог живота.
Школски педагог, Марија Костић