Некада је Пек био златоносна река којом су се становници њеног приобаља дичили, њену воду пили, у њој рубље белели, из ње злато вадили.
Последњих година, на велику жалост, у општинама кроз које протиче ова река, са зебњом прате њене токове који су из дана у дан, све мутнији. Рудници у Мајданпеку и Бору су својим пословањем годинама уназад обезбеђивали егзистенцију запосленима у њима, али истовремено и загађивали ову реку. Загађеност је своју кулминацију достигла када је руднике 2018. преузела страна, кинеска компанија.
Мештани Клења, села тик поред реке кажу да у њу ретко улазе, пецароши се жале да и оно мало што улове враћају у воду јер због муља и отпада сумњају у квалитет рибе.
Клењанин Драшко Јовановић каже да су проблеми велики, да је испуштање отровног муља и отпадних вода све веће и погубније и уколико се нешто битније не предузме „џабе нам река од које нема користи“.
-Као мали чувао сам краве и овце поред ове реке, купао се у њој кад год ми падне напамент, а кад ожедним пио Печку воду. После снега и кише Пек је раније увек био бистар. А данас? Шта се ово дешава, одакле долази ово црнило, да ли из правца Бора или Мајданпека, није ми јасно, пита се Јовановић који је одрастао поред Пека, и пошто се данас бави поезијом, већи број песама посветио овој реци.
Невен Живковић из Клења, спортским риболовом се бави од најранијег детињства, слободно време најчешће проводи пецајући, али се из риболова, такође најчешће, кући враћа празник руку.
– Пецам са другарима Николом и Јованом Стефановићем и приметио сам да је протеклих дана Пек мутан. Замолио бих све који воле Пек да више не прљају воду, да у њу не пацају отпад и хемикалије, да покушамо да спасемо ову некадашњу лепотицу, апелује Живковић.
Подсетимо, у акцију спасавања Пека укључили су се многи у приобаљу ове реке а представници општина Кучево, Мајданпек, Голубац и Велико Градиште покренули су иницијативу и усвојили платформу за очување Пека са којом ће се појавити пред Министарством за заштиту животне средине како би акција уродила плодом.
Љ. Настасијевић