Виминацијум не престаје да изненађује новим археолошким открићима. Последње у низу су три богато украшена оловна саркофага у којима су сахрањивани људи пореклом из источних провинција римске државе, како се претпоставља, Палестине и Израела у периоду од другог до четвртог века. Ковчези су пронађени на простору који се налазио неколико стотина метара јужно од легијског логора и цивилног насеља Виминацијум на коме су сахрањивани становници престонице тадашње провинције Горње Мезије.
Др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду каже за „Реч народа“ да је ово откриће потврда вишедимензионалности и богатства Виминацијума и да је у овом тренутку тешко рећи шта све скрива:
-Прво је пронађен неопљачкан оловни саркофаг са остацима трогодишњег детета. Одмах је било јасно да је реч о вансеријском налазу будући да је био непокраден. Од скелета су очувани лобања, делови ребара, кости руку и део кичменог стуба. Након подизања поклопца, установљено је да је девојчица сахрањена са невероватно раскошним гробним инвентаром. То је неуобичајено, јер становници Римске империје нису имали обичај да се разбацују златом тако што би га полагали у гробове. Сем у једном случају, а то је приликом губитка кћери која није доживела да се уда, па је део мираза полаган уз њу. Можда је управо то и овде био случај, будући да су у саркофагу откривени медаљон од златног лима, наушница и два златна прстена.
У другом откопаном оловном саркофагу пронађен је очувани скелет бебе, објашњава др Миомир Кораћ:
-Други саркофаг је такође припадао изузетно младој особи. Са спољне стране ковчега откривена су три крчага од керамике, који чине стандардан део предмета у вези са погребним култом у Виминацијуму. Након отварања установљено је да се на дну налази скелет детета положеног на леђа у опруженом положају, са рукама поред тела. Скелет је у потпуности очуван. На основу ерупције само два секутића могуће је установити да је реч о особи млађој од годину дана. Дужина скелета је 64 центиметра. У углу саркофага пронађен је лонац од керамике, у којем се налазило пет комадића нагорелог дрвета. Посреди су остаци магијске праксе до сада непознате археолозима.
На три метра од тог саркофага пронађен је гроб одрасле жене који се истиче бронзаном преслицом. Прибор за предење вуне полаган је уз покојнице у циљу слања поруке да су оне водиле бригу о породици и домаћинству. На руци покојнице откривен је и масивни сребрни прстен, такође у виду змије. Близина гробова поставља питање да ли је реч о особама које су у сродству, а одговор ће бити пронађен различитим анализама.
СУСРЕТАЊЕ ВЕРА И КУЛТУРА
Овакав вид сахрањивања није чест, до сада је овде откривено мање од 30 гробова. Иначе, у последња три месеца на Виминацијуму је истражено више од 170 гробова у којима је откривено преко 300 артефаката. Археолошка истраживања се обављају на делу некрополе коју је користило имућније становништво, можда исте етничке припадности. Добра очуваност скелета омогућиће интердисциплинарни приступ проблематици и археолози сада очекују анализе древне ДНК, објашњава директор Археолошког института:
-То што откривамо показује да је Виминацијум био у данaшњем смислу речи, велеград попут Београда. Ту си долазили и живели људи са разних страна и са Блиског истока који је обиловао бројним религијама. Осим ранохришћанских секти, тамо су живели гностици, следбеници митраизма. Фокусирани смо на налазе који указују на гностицизам и свако откриће је драгоцено јер је иза њих остало врло мало материјалних трагова. Ови гробови са нађеним стварима упућују на гностичке реликвије и говоре нам о њиховом погледу на људску вечност и однос према ближњима.
Директор Археолошког института у Београду др Миомир Кораћ је потврдио да су истраживања на овом простору убрзана. Ту ситуацију је условила изградња нових делова инфраструктуре у термоелектрани Костолац Б. Археолошки институт у сарадњи са ЕПС-ом настоји да спасе све археолошке остатке на подручју Виминацијума угрожених радовима.
Д. Деурић