-Њујоршки маратон био је мој дугогодишњи сан који сам трчећи будан одсањао првог новембарског викенда трасом од Стејтен острва преко Бруклинског моста, Бруклином, Лонг Ајлендом, Квинсом, Менхетном, Првом авенијом, Бронксом, Вилис авенијом, Харлемом, Петом авенијом до Централ парка и циља, каже нам при сусрету Зоран Стојановић коме је учешће на Њујоршком маратону најзначајнији део досадашњег спортског живота.
По занимању дипломирани правник, специјалиста форензике, живи у Петровцу на Млави са супругом Моником, сином Лазаром и ћерком Ањом. Запослен је у Полицијској управи Пожаревац као инспектор за сузбијање привредног криминалитета. Спортом се бавим дуги низ година, а последње четири године специјалност му је маратон.
КРОЗ ЈУГУ НА МОТОРУ
Зоран потиче из уважене петровачке породице просветних радника, оца Милоша професора српског, мајке Радице, наставнице општетехнич-ког образовања, а одрастао је уз сестру Весну која је данас дипломирани фармацеут. Но, дечачки снови нису били ни близу професионалног посла у МУП-у, ни маратону, који га је радом и упорношћу одвео у висине једног од најнапорнијих олимпијских спортова. Интересовања су била другачија:
– Доба одрастања, уз школовање, везујем искључиво за моторцикле који су моја велика опсесија и љубав, а већ са четраест година учествујем на првом релију који је АМС Југославије организовао у Пожаревцу и освајам друго место. Мотори су за мене били све и већ са 16 година на њима сам обишао читаву бившу СФРЈ, па чак и земље у окружењу.
По завршеној средњој школи Зоран студира ВШУП у Земуну, потом дипломира на правима, након чега специјализује форензику на Факултету безбедности и Факултету за физичку хемију, запошљава се, а за животног сапутника бира Монику која у потпуности прихвата његову љубав ка моторима и убудуће га прати на безброј авантура. Имајући у виду да стицај животних околности није онакав каквим га осмислимо и планирамо, био је довољан тренутак да Зорану, након пада са мотора, двоточкаши остану само у срцу и пред очима.
– Живот је чудо, јер сам се временом бавио борилачким вештинама, бициклизмом, пливањем и често испитивао човекове границе у спортским оквирима. На Вишој школи унутрашњих послова добро сам истрчавао такозване Куперове тестове, а и конституција је говорила да сам добро грађен за ову врсту спорта, којој сам био посвећен као средњошколац. Но, после толико времена, са 37 година живота, већ по првим километрима увиђам да је то јако тешко. Тестирајући сопствене границе, кренуо сам са пар километара трчања не би ли у једном тренутку дошао до тридесет! Тај тренутак је био прекретница да прихватим дуге тркачке стазе као нешто веома озбиљно, каже Зоран.
ПРИЈАТЕЉ И ПОДРШКА
Паралелно са професионалним обавезама, наш саговорник се 2015. године озбиљно припрема и наступа на првој трци дужине десет километара, не као особа жељна успеха и медаље, већ да опроба себе. Убрзо следи полумаратон, а затим и прва маратонска трка. На једном надметању среће пријатеља и земљака из оближњег Витежева Сретена Перића, једног од најуспешнијих маратонаца Југославије, који му је улио поверење реченицом: „Зоки, ти можеш много више од овога где си сада“.
– Сретен ме је свакодневно звао телефоном, сретали смо се, одређивао ми је тренинге и усмеравао, а ја сам своју резерву правдао речима „Сретене, нисам ја у цвету младости. Знаш колико ми је година“, сећа се наш саговорник.
Но, овакво Зораново оправдање било је више фигуративног карактера, јер он на прагу пете деценије озбиљно прилази трчању и његово име је незаобилазно у списку учесника маратона и полумаратонима у земљи и иностранству, где бележи запажене резултате, а упорност је одвела Зорана на овогодишњи Њујоршки маратон.
Зоран Стојановић је председник Атлетског клуба „Драгутин Томашевић“ у Петровцу на Млави где је основао Школу атлетике у којој тренира двадесетак најмлађих. Мора се поменути да је још једном сео у школску клупу, овај пут на Факултету спорта и физичког васпитања када стиче звање спортски оперативни тренер – атлетика. Носилац је Основне лиценце атлетског тренера Атлетског савеза Србије, са којом спроводи школу атлетике у родном граду уз подршку Спортског савеза Општине Петровац.
– Последње две године години Србију сам представљао, на Бечком, Атинском, Париском, Скопском, Берлинском, маратону у Салзбургу… Учесник сам на полумаратонима у Београду, Сомбору, Јагодину, Крушевцу, Костолцу, у Великом Градишту, Бања Луци, Тузли, Сплиту… Као учесник трке на 33 километара у Новом Саду остварио сам друго време у својој категорији. Од значајних резултата навео бих и друго место у генералном пласману на Панчевачком полумаратону, друго у Великом Градишту, треће на трци Рамска тврђава, пето у генералном пласману на Крушевачком полумаратону, треће на Свилајначком полумаратону.
Уз бројне медаље у области спорта, Стојановић је 2017. године проглашен за спортисту године Спортског савеза Петровца на Млави, а ову ласкаву титулу понео је спортским дијапазоном који уз ангажовање у Клубу „Драгутин Томашевић“ и маратону, обухватају бициклизам и пливање. Носилац је Спортске лиценце Српске триатлонске уније, члан Пливачког савеза Србије и почасни члан Пливачког клуба „Три свим“ Пожаревац.
Уз бројне младе Петровчане, Зоран је у свет спорта увео и своју породицу:
– Сви су активни спортисти, од чега се супруга Моника бави трчањем на дугим дистанцама, а наша деца Лазар и Ања тренирају атлетику, тенис и одбојку остварујући запажене разултате. Од њих и Сретена Перића имам највећу подршку и дугујем им немерљиву захвалност за све што сам постигао до сада у атлетици, поносан је Зоран и додаје:
– Круна мог спортског рада, учешће на Њујоршком маратону потстицај је да и даље наступам на престижним тркама и тиме представим себе и свој крај, да радим на популаризацији атлетике у браничевском округу и да у сарадњи са Спортским савезом Петровца унапредим меморијалну трку посвећену Драгутину Томашевићу.
Влада Винкић
- Фотографије са маратона у Њујорку уступљене су нам за објаву из личне архиве Зорана Стојановића на чему најсрдачније захваљујемо.