Није велики број ентузијаста који своје окружење желе да оплемене лепотама уметности, традиције и духовности. Но, када се нађете у Великом Градишту, шармантном градићу на обали Дунава, осетићете да је одувек неговао поменуте лепоте, што га је чинило малом, али урбаном средином, а да су „Царевчеви дани“, „Рамски сутони“, снимање тв серија и филмова, ликовне и песничке колоније… „шлаг на торти“ којој се нема шта додати. И нама се чинило тако док нисмо срели Милену Димитријевић, директорку Народне библиотеке „Вук Караџић“, вредну и одговорну културну посленицу пуну идеја, иницијатива и нових пројеката. Речју, особу која нуди сијасет сегмената градиштанске духовне надоградње.
КАКО ЈЕ ПОСАО НАШАО МИЛЕНУ
Милена је рођена у породици Олгице и Бора Родића од којих је уз млађег брата од раних дана детињства наследила љубав према лепој писаној речи и књизи.
– Обоје су волели да читају и развијали те навике код мене, а истицали да су ме рано научили читању из практичног разлога: да им не досађујем, јер су, рецимо, Змајеве песме морали да ми причају све док их не би научила напамет, са осмехом вели наша саговорница.
– Одрасла сам у Великом Градишту где сам завршила основну школу и Гимназију. Од првог разреда била сам члан библиотеке и још чувам књигу „Мљекарица“ коју сам тамо добила на поклон. Током средње школе читала сам и оно што није спадало у лектиру и била члан аматерског позоришта „Жанка Стокић“ које и данас постоји под окриљем Културног центра „Властимир Павловић Царевац“ где сам глумила у представама „Срце од воска” и „Ожалошћена породица” и учествовала у бројним књижевним вечерима и сличним програмима. Један од њих je вече посвећено Милици Јанковић које ће ми остати у сећању и бити инспирација за организацију научног скупа након низа година, сећа се Милена која је на Филолошком факултету у Београду, дипломирала на смеру а потом завршила мастер студије.
– По повратку у родно Градиште нисам стигла да тражим посао јер је он нашао мене. На позив директорке Средње школе „Милоје Васић“ у Великом Градишту, јануара 2009. почињем да предајем српски језик и књижевност као замена одсутној професорки. Признајем да се повратак у завичај, након вишегодишњег студентског живота у престоници, чинио као пораз, хегеловска дихотомија између „поезије срца и прозе прилика“. Невољно, прихватила сам прво професионално искуство кога се са носталгијом и радошћу сећам. Временом ће се испоставити да је то била једна од најзрелијих одлука у мом животу која је била предуслов за професионалне изазове који су ме чекали.
А, нашу саговорницу је по ангажовању у школи већ чекао нови изазов…
– Након боловања професорке чија сам замена била, нашла сам се у Народној библиотеци „Вук Караџић“ до које се од Средње школе долази само преласком преко парка. Опет као замена и убеђена да ћу ту остати само годину дана. Но, околности су допринеле да ова година буде обележена првом деценијом мог рада у овој, јединој јавној библиотеци на територији општине Велико Градиште, истиче Милена Димитријевић која се овом послу посветила са великим еланом и одговорношћу.
ОБНОВА „ГРАДИШТАНСКОГ АЛМАНАХА“
За њом је, уз основне обавезе директорке, на стотине организација и вођења промоција књига, гостовања еминентних књижевника и јавних личности, изложби, концерата, едукативних радионица, стручних предавања, семинара, трибина из различитих области за разноврсну публику. Унапредила је и остварила изузетну сарадњу са институцијама културе и образовања у локаланој заједници, али и на националном нивоу, а резултат су квалитетни и иновативни програми и пројекти који су у рад библиотеке укључили стручњаке из различитих области културе и образовања. Неки од програма који се континуирано одржавају у библиотеци су: Месец франкофоније у сарадња са Француским институтом, Читалачка олимпијада Друштва учитеља општина Велико Градиште и Голубац, Курс калиграфије, Ноћ музеја, Светски дан књиге… Током 2013. по први пут на територији општине Велико Градиште организован је курс италијанског језика, а 2016. и 2018. у сарадњи са песничким клубом „Мајдан“ из Костолца и Удружењем књижевника Србије oдржана су и два међународна песничка сусрета. У обиљу пројеката и програма вредно је истаћи да је Милена Димитријевић установила Дан библиотеке којим се обележава оснивање читалишта у Великом Градишту, једно од шест најстаријих у земљи и тим поводом доцније обновила „Градиштански алманах“.
За напоран рад и велико ангажовање непходни су подршка и разумевање најближих.
– Подршку ми у сваком тренутку пружају супруг Роберт и четворогодишњи син Виктор, док највећу релаксацију налазим у заједничким путовањима. Наиме, супруг и ја смо пасионирани путници, и кад год се укаже прилика – за нас нема граница, ма која дестинација у свету била. Но, иако су путовања туристичка, увек ми се пружи прилика да обиђем локалну библиотеку, каже Милена, која на питање да ли је остварила професионална очекивања каже:
– Спремност да одговорим на указане прилике које у тим тренуцима нису биле у складу са мојим очекивањима, донела ми је остварење многих снова и амбиција, могућност да радим оно што волим, сарађујем са сјајним људима и професионалцима и да своја знања и вештине изнова допуним и надоградим. Са друге стране, повратком у родни град дата ми је шанса да нешто добро учиним за своје место и заједницу и да, донекле, допринесем његовом развоју и унапређењу, каже Милена Димитријевић и закључује:
– Руководећи пројектом „Књижевно стваралаштво Милице Јанковић” (књижевница рођена у Пожаревцу а одрасла у Градишту), сетила сам се школских дана и приредби о њој. То је био знак да се нека дешавања трајно уписују у наш ум, дух и сећање и када дође прави тренутак испливају, пружајући шансу да од њих нешто направимо. Самим тим, моје одрастање у Великом Градишту, које је одувек била мека културног живота, формирало ме је као личности и професионалца и доказало да и мало место може изнедрити људе који иду у корак са онима који су одрастали у светским метрополама.
Влада Винкић